Nekima su vrata uvek širom otvorena, bez obzira na to ko vlada. Tako se i direktor kopova u Kostolcu, pored bliskih veza sa Bojanom Kekićem, Acom Jovanovićem i Miodragom Stepanovićem, ponaša u EPS-u kao da je to njegova dedovina.
Dok neko sanja da radi u EPS-u, ili neko deset godina radi preko PRO TENT-a i sanja da pređe u EPS, Moma Milić svoju ćerku preko noći zapošljava u EPS-u u Beogradu, i to za stalno.
Pojedinci se ponašaju i dozvoljeno im je da mogu sve — dozvolio im je ovaj nakaradni sistem — a obični ljudi moraju da skupljaju prnje i da odlaze iz grada, ili pak da čekaju Godoa, odnosno da se neko smiluje i da ih posle jedne decenije preko PRO TENT-a prebaci u EPS.
