Grad Požarevac je preko nedelje u podnevnim satima prazan. Kafići su većinom prazni, osim onih koji se šire na javnoj površini i koji liče na neku menzu – gde većina glumi gospodu, a u džepu praziluk. Kao na selu, idemo u glavnu kafanu gde ima ljudi, a praziluk će nam dati.
Objekti u samom centru se zatvaraju, više ni kladionice ne prolaze. Kupovna moć slabi jer narod odlazi u veće gradove ili u inostranstvo. Ova problematika nije prisutna samo u Požarevcu, ali ako privreda i razvoj budu išli ovakvom stopom, svešće se kao Žagubica.
Požarevac je kapija istočne Srbije i treba raditi u privrednom, socijalnom i kulturološkom smislu da se grad podigne, nezaposlenost smanji i da se kao nekada lako može doći do posla, a ne ovako po nakaradnom obrascu koji postoji tri decenije.
